Arhive autora: Isidora Kraguljac

O Isidora Kraguljac

...

And now for something completely different…

Objavljeno pod Ostalo
Odgovor

Nakon dve i po godine pauze, osmelih se da napišem nešto novo.

Moj poslednji unos na ovom blogu je bio jedan od poslednjih pismenih zadataka u četvrtoj godini srednje škole. Zahvaljujući pismenim zadacima i literarnim konkursima je ovaj blog manje-više redovno dopunjavan novim pisanijama do tog trenutka. U nedostatku zadatih tema, a uhvaćena u vrtlog novih situacija i novih obaveza koje su me sačekale na fakultetu, pisanje je postalo jedan od mojih mnogobrojnih zapostavljenih hobija.

Nedavno sam razmišljala o tome šta me čeka po završetku osnovnih studija. Ne bih svoje planove, ideje i maštarije izlagala ovde, da neko ne urekne, ali su poprilično ambiciozni i razlog su zašto budućnost vidim kao svetlo na kraju tunela umesto ponor u koji nezaustavljivo srljam. Uto pomislih kako će mi nedostajati ovo što sada imam, i to nedostajanje na trenutak osetih kao da zaista iz budućnosti trenutno gledam sebe kako sedim na krevetu svoje sobe u Studenjaku, stegnu me u grudima samo na trenutak. Logičan sled tog toka razmišljanja je kako bih volela da na neki način dokumentujem svoj trenutni život, najviše da bi mi služilo kao spomenik nekim prošlim vremenima kad se pojave prve bore smejalice, a ako ikome bude zanimljivo da čita moja razmišljanja, utom bolje. Na toj ideji je i osnovan ovaj blog pre 11 godina. Ostavljam iza sebe dečije pesme, tinejdžersko prenemaganje i srednjoškolske eseje. Zato će naredni unosi na ovom blogu biti nešto slično unosima u dnevnik. Usput, nadam se da ću ponovo u sebi otkriti onu iskonsku potrebu za pisanjem, kao vid vrištanja u prazno ogoljenog od potrebe da bude čuto.

I nadam se da ću imati dovoljno samodiscipline da svoj „dnevnik“ ne napustim nakon nekolicine stranica.

P.S. Jedan bambi za sve koji su na prvu loptu skapirali referencu u naslovu :)

Svet apsurda u Kamijevom romanu „Stranac“

Objavljeno pod Priče
Odgovor

Kroz lik Mersoa kao amoralnog čoveka bez empatije, Kami slika svet iz perspektive pojedinca kog okolina ne može i ne želi da shvati, i ne uspeva da ga svrsta ni u kakvu prethodno ustanovljenu kategoriju. U svetu ljudi naviknutih na stereotipe i jednoobraznost, Merso predstavlja apsurdni izuzetak koji u društvo i uspeva bar prividno da se uklopi, ali u sistem nikako. Nastavite sa čitanjem →

„Ne postoje opasne ideje, mišljenje je samo po sebi opasno“

Objavljeno pod Ostalo
Odgovor

Ovaj rad je napisan za XII konkurs „Cognitia libera“ za eseje iz oblasti filozofije i sociologije.

„Ne postoje opasne ideje, mišljenje je samo po sebi opasno.”
Do koje mere se slažeš sa ovim stavom?

Slažem se sa priloženim stavom u kontekstu savremenih socioloških pojava i trenutne klime kvaziliberalizma i ksenofobije. Pre svega, smatram da je oblik vladavine na globalnom nivou trenutno oligarhija, vlast najbogatijeg sloja stanovništva. U nekim državama je ta oligarhija manje, a u nekim više prikrivena, ali je neumitno njeno postojanje. A ako je, prema Aristotelu, svrha države njeno moralno vaspitanje građana, logično sledi i da se građani država sveta uče iskrivljenom moralu. Nijedan građanin ne može izbeći to učenje morala, ako je, ponovo prema Aristotelu, svaki čovek zoon politikon, biće koje gradi državu. Iskustvo nas uči da nisu svi ljudi oko nas nemoralni, te ulogu u moralnom vaspitanju građana očigledno imaju i druge društvene jedinice, poput porodice, društva u užem smislu ili medija, naročito kao posledica globalizacije koja nam omogućava interakciju sa većim brojem ljudi nego ikada ranije. Nastavite sa čitanjem →

Zaokruživljenje

Objavljeno pod Ostalo
Odgovor

Pohađam četvrtu godinu srednje škole i preda mnom se nalazi mali milion izbora koje treba doneti. Koji fakultet upisati, kako spremati prijemni, kako proslaviti punoletstvo, šta obući za proslavu mature, živeti u domu ili iznajmljivati stan, i tako dalje, bez kraja i konca. Osećam se kao da, gde god da se okrenem, sretnem jedno pitanje poput onih sa prijemnih ispita od prethodnih godina koje sam čitala – postavljeno pitanje, ponuđeni odgovori i boldovana rečenica „Zaokružiti/precrtati slovo samo ispred jednog od ponuđenih odgovora za koji se opredelite.“ Ništa neobično – turbulentan je ovo period koji sa sobom nosi malo više izbora nego prethodni, ali sam čin biranja i donošenja odluka ne bi trebalo da bude novina u osamnaestoj godini života. Nastavite sa čitanjem →

Svet apsurda u Beketovoj drami „Čekajući Godoa“

Objavljeno pod Priče
2

Kroz sudbine likova Vladimira i Estragona, ali i sporednih likova Pocoa i Likija, Semjuel Beket pripoveda o čovečanstvu i slika ljuski život kao repetitivan i besmislen niz nevažnih događaja i praznih konverzacija. Beket govori o ljudstvu koje čeka spas koji nikad neće doći i traži smisao života koji nikada neće naći. Iako svaki lik ima sopstvene osobenosti, akteri drame „Čekajući Godoa“ su podjednako izgubljeni i dele istu tragičnu sudbinu. Nastavite sa čitanjem →

Cilj održivog razvoja koji me najviše interesuje

Objavljeno pod Ostalo
Odgovor

14. Očuvati i održivo koristiti okeane, mora i morske resurse.

Ribolov i akvakultura imaju veoma važnu ulogu u prehrambenoj industriji, trgovini, zaposlenju i rekreaciji za ljude širom sveta. Oni zahtevaju odgovornost i održivost da bi ostale bitan resurs i za buduće generacije. Nažalost, morski ekosistemi su trenutno u jako lošem položaju – 85% ribljih fondova su prekomerno eksploatisani, osiromašeni ili se oporavljaju od osiromašenja, zbog ciljanog i prekomernog ribolova, prilova (neželjenog ulova, koga ima 38,5 miliona tona godišnje na globalnom nivou), napuštene ribarske opreme i neodrživih metoda ribolova poput kočarenja, hemijskih sredstava i ribarenja parangalom i dinamitom. Nastavite sa čitanjem →

„Ko promaši ljubav, promašio je život“ – M. Selimović

Objavljeno pod Priče
Odgovor

Citat ne razumeš dok ga ne doživiš, kažu. Smatram da imam sreće što sam tek na početku svog životnog puta i nisam imala priliku da „doživim“ ovaj citat Meše Selimovića. Jer put koji nas vodi od prvog plača do poslednjeg daha tokom većeg dela vremena koji provedemo prelazeći ga nam deluje beskrajno, a ta se naša kaldrma sastoji od ograničenog broja kamenova i ograničen je broj koraka koji nam je potreban da dođemo do njenog kraja. Nema zastajanja, koliko god želeli da neki lepi trenutak zamrznemo i proživimo ga malo duže, i nema ubrzavanja, koliko god želeli da neki težak period brže prođe i nastupi srećnije doba. Ravnomernim korakom, noga pred nogu, hodamo. Nastavite sa čitanjem →

interlude

Objavljeno pod Pesme
Odgovor

your fretting silence again
i’ll play it an octave lower
mute the strings with defiance
instead of picking them slower
fall short of notes with compliance
a wistful composer

a continuous tacet
the quartet breaks their bows
such an unsettling facet
in a piece whose motif no one knows Nastavite sa čitanjem →