Cilj održivog razvoja koji me najviše interesuje

14. Očuvati i održivo koristiti okeane, mora i morske resurse.

Ribolov i akvakultura imaju veoma važnu ulogu u prehrambenoj industriji, trgovini, zaposlenju i rekreaciji za ljude širom sveta. Oni zahtevaju odgovornost i održivost da bi ostale bitan resurs i za buduće generacije. Nažalost, morski ekosistemi su trenutno u jako lošem položaju – 85% ribljih fondova su prekomerno eksploatisani, osiromašeni ili se oporavljaju od osiromašenja, zbog ciljanog i prekomernog ribolova, prilova (neželjenog ulova, koga ima 38,5 miliona tona godišnje na globalnom nivou), napuštene ribarske opreme i neodrživih metoda ribolova poput kočarenja, hemijskih sredstava i ribarenja parangalom i dinamitom.

Treba naći delikatnu ravnotežu između zadovoljavanja potražnje za ribom koja je u konstantnom porastu i zaštite i očuvanja morskih ekosistema. Danas svaka osoba prosečno pojede oko 19,2 kilograma ribe godišnje – oko duplo više nego pre pedeset godina. Tone ribe se izvlače iz mora na dnevnoj bazi. Riba se hvata brže nego što stiže da se razmnožava. Uhvaćene neželjene vrste ribe i ostale morske životinje se često vraćaju u vodu povređene ili mrtve. Napuštena ribolovačka oprema godišnje ubija hiljade morskih životinja, naročito morske kornjače i delfine. Morska staništa poput koralnih sprudova i morskih pašnjaka rapidno nestaju. Klimatske promene u okviru globalnog zagrevanja i zagađenje koje izazivaju ribarski brodovi dodatno ugrožavaju biološku raznovrsnost mora i okeana. U samo 40 godina zabeleženo je smanjenje količine morskih organizama za 39%, što je poremetilo lance ishrane u morskim ekosistemima.
Preterani ulov ribe jedna je od najvećih pretnji zdravlju mora i morskih organizama. On takođe direktno utiče na mnoge ljude, posebno na one iz zemalja u razvoju, iz kojih dolazi 50% uvoza proizvoda iz ribarstva. Neophodne su oštrije mere kontrole ribolovaca i zaštite voda, uzevši u obzir da, na primer, samo 4% evropskih vodenih površina ima status zaštićenog vodenog područja (Marine Protected Area) i da ilegalni, neprijavljeni i neregulisani ribolov donosi 30% globalnog godišnjeg ulova. Postoje države čiji izvoz ribe prevazilazi količinu uzgajene ribe i prijavljenog ulova na nacionalnom nivou. Još jedan faktor je loša komunikacija i saradnja između ribolovaca, prehrambenih i poljoprivrednih organizacija, ribnjaka, kompanija za obradu ribe i potrošača. Velike kompanije drže monopol nad svetskim morima, te mali samostalni profesionalni ribari i uzgajivači riba ne mogu da se takmiče sa njima. Kupci često nisu svesni porekla ribe koju kupuju, a jedna u pet kupljenih riba deo je ilegalnog ulova.

Neke od mera koje su trenutno na snazi treba pooštriti, a neke tek treba uključiti u borbu za očuvanje morskih resursa. Te mere podrazumevaju povećavanje održivosti ribnjaka, povećavanje biodiverziteta, sankcionisanje ilegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova i poboljšanje komunikacije i saradnje između ključnih aktera – država, kompanija, samostalnih ribara i potrošača. Održivost ribnjaka se povećava korišćenjem alternativnih metoda poput varaličarenja i površinskog kočarenja umesto onih neodrživih i davanjem subvencija ribolovcima i ribarskim kompanijama koji ih primenjuju, recikliranjem stare ribarske opreme, prenosivim kvotama za ribolov i finansiranjem istraživanja za otkrivanje održivih metoda ribolova. Biodiverzitet vodenih ekosistema se može povećati dodeljivanjem zaštićenog statusa većem broju vodenih površina, daljim razvijanjem akvakulture (uzgoja vodenih organizama) i radom na prevenciji daljih i saniranju postojećih klimatskih promena. Rešenje problema ilegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova može biti nadzor komercijalnih ribljih fondova, bolje kontrole ulova na pristaništima, korišćenje elektronskih uređaja za praćenje registrovanih ribarskih brodova, nenajavljene kontrole ribnjaka i kompanija za obradu ribe i izdavanje univerzalnih ribolovačkih licenci koje se po potrebi oduzimaju kao sankcija. Po ugledu na „Agrimates“ (poslovna društvena mreža na kojoj farmeri, studenti i istraživači u oblasti agrikulture komuniciraju i razmenjuju iskustva), može se oformiti mreža sličnog karaktera za ribolovce, istraživače i zaposlene u obradi ribe i morskih proizvoda. Svest i odgovornost potrošača se mogu povećati pokretanjem medijskih kampanja i obrazovnih programa, te korišćenjem istaknutih oznaka na pakovanjima ribe i morskih proizvoda koji potiču iz proverenih, legalnih izvora.

Očuvanje okeana, mora i morskih ekosistema je cilj održivog razvoja koji me najviše interesuje jer sam još kao dete obožavala miris mora, pecanje vikendom sa tatom na Moravi, ukusne morske plodove i šarene ribice u ogromnom akvarijumu porodičnih prijatelja koje sam netremice satima posmatrala svaki put kada bismo ih posetili. Odrastala sam i počela sve više da se interesujem za biologiju i ekologiju. Što sam više saznavala i istraživala, polako sam postajala svesna ogromne opasnosti koja preti vodenim ekosistemima. Uprkos velikoj količini znanja koje ne posedujem, ono što znam je dovoljno da me natera da sebi postavim pitanje – da li će moja deca imati priliku da iskuse neke od mojih uspomena iz detinjstva, poput mariniranih lignji na žaru ili spokojnih sati provedenih sa štapom za pecanje u rukama? Verujem da će odgovor biti potvrdan samo ako se podigne svest ljudi o ovom problemu, pooštre postojeće i uvedu nove, efikasne mere zaštite mora i okeana da bismo pobedili u ovoj trci sa vremenom i sopstvenom sebičnošću i pohlepom.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

What is 10 + 11 ?
Please leave these two fields as-is:
IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)