Dragi Bože,

Pre svega, nadam se da je ova prisnost prikladna. „Poštovani“ bih možda napisala Budi, Zevsu ili Perunu, a „Svedržitelju, svemoćni i sveprisutni Bože“ je zvučalo nekako pretenciozno. Ipak, smatram da je persiranje neophodno kada se obraćam Tvorcu neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog.

Pišem Vam u nadi da ćete mi rasvetliti jednu od misterija koja mi je dugo okupirala misli i koja je zaslužna za mnoge sate provedene u mozganju i traženju odgovora.
Ne, nije u pitanju cena kajgane Svetog Petra, sa ili bez PDV-a ili kolika je tu njegova marža.

Već Vas vidim kako nabirate svoje božansko čelo i mrštite se. Da preduhitrim Vašu pretpostavku – neću Vam tražiti da mi odgovorite na aktuelna pitanja koja ljudski naučnici i filozofi pokušavaju da rasvetle. Ne zanima me postojanje nekih tamo čestica, talasa i sila; nisam preterano znatiželjna da saznam kako je izgledala prošlost i kako će izgledati budućnost; mir u svetu prepuštam ljudima da postignu i sačuvaju; pitanja veštačke inteligencije i genetskog inžinjeringa ću radije ostaviti bez odgovora (mada priznajem da me pomalo kopka Vaš stav prema toj ljudskoj težnji, posebno uzevši u obzir poznatu aferu „Vavilonska kula“).

Nemojte me ni slučajno smatrati za jednog od skeptika – neću Vas optužujućim tonom pitati zašto postoji toliko patnje na svetu. Razne prirodne nepogode koje rezultuju u hiljadama ili milionima ljudskih žrtava, zatim bolesti varirajućih nivoa ozbiljnosti, od najobičnije kijavice do onih neizlečivih i terminalnih koje dovode do postepenog i bolnog propadanja nas i naših voljenih, i količina mržnje među ljudima koja dovodi do ratova i najgnusnijih zločina… Od mene nećete čuti „zašto?“, jer potpuno verujem Vašem sudu i verujem da imate sasvim legitiman, opravdan razlog zašto i pored svoje neograničene moći te pošasti i dalje haraju Zemljom.
Štaviše, toliko sam uverena u Vašu mudrost da verujem da, i kada biste mi obrazložili taj razlog, postoji mogućnost da moj primitivni um ne bi mogao da ga pojmi.

Dakle, pitanje koje sam želela da Vam postavim. Nakon dugog vremenskog perioda ispunjenog razmišljanjem o tom problemu, kada je moje očajanje dostiglo svoj vrhunac, odlučila sam da ste Vi jedini koji mi možete rasvetliti problem kog potpuno samouvereno svrstavam među najveće misterije univerzuma.

Gde odlaze neparne čarape?

Bila bih Vam neizmerno zahvalna kada biste mi nekako dali odgovor na to pitanje, ali i sasvim zadovoljna kada biste, bez ikakvih dodatnih pojašnjenja, samo učinili da prestane da mi u nepovrat nestaje po jedna čarapa iz svakog para kad god uključim veš mašinu.

Srdačan pozdrav,
Isidora