gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia)
zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, dražesnost; kon gracija (ital. con grazia) muz. sa ljupkošću, umilno.
Osetio se kao da se našao u jednoj od Degaovih slika.
Baletska sala je bila prazna. Dok je plesala, umesto reflektora, kroz prozore ju je osveljavala mesečina. To je bila jedna od onih noći kada nema ni oblačka na nebu, a zvezda ima toliko da ti se čini da će njihova svetlost progutati tamu baršuna noćnog neba na kome se nalaze.
Sedeo je u uglu sale, držeći polupraznu staklenu flašu, a ona je plesala. Meki pokreti njenog tela su pratili note koje je slušala u svojoj glavi. A sve što je on čuo je bio ritam udaraca tvrdih vrhova njenih špic-patika po parketu. Tak-tak, tak-tak. Svilene ružičaste patikice su odudarale od teksas suknje i široke majice sa šarenim natpisom koju je nosila, odudarale od mirisa alkohola koji se mešao sa njenim skupim parfemom, ali vrtoglavi skokovi, precizne piruete i arabeske koje su prkosile zakonima fizike su ga ostavljali bez daha.
Zatvorio je oči i premotao film – kako ga je u jednom momentu uhvatila za ruku i praktično odvukla do te zgrade; kako je znala gde domar drži ključeve sale, uzela ih i uvela ga unutra iako je bilo oko tri ujutru; kako je otrčala do svog ormarića da obuje patikice, a njega ostavila u ćošku sale da glumi jednočlanu publiku; i, na kraju, kako je počela da pleše i već pola sata se nije zaustavljala.
Gledao ju je kako sa osmehom prelazi sa jedne strane sale na drugu, kako isprobava svaki pokret koji zna i kako počinje sa naučenom koreografijom da bi na kraju smišljala svoju. Sigurno je počela da oseća zamor, mislio je. Video je kako joj na čelu izbijaju graške znoja i kako se lepršava, laka majica polako lepi za telo, ali se na njoj ništa nije primećivalo. Leđa su bila prava, brada podignuta, a blagi osmeh joj je lepršao na usnama. Bila je leptir, zvezda, lastavica; bila je šumska vila koja donosi proleće i bila je Atropa koja preseca nit života. Bila je neverovatna.
Osećao se kao da svojim prisustvom oskrnavljuje njeno delo, kao da je on jedini uljez u toj sceni. Nije bio deo njenog sveta – do večeras nije ni znao da je ona balerina.
Zakoračio je u univerzum koji ne razume, a koji je bio samo njen, pun tihe muzike klavira, pastelnih boja, gracioznosti i ljupkosti, ali i teškog rada i godina vežbe, krvi, suza i znoja. Zakoračio je u univerzum koji je bio potpuna suprotnost njegovom životu radnika na benzinskoj pumpi, sina alkoholičara i ponizne majke, životu punom kućne drame, alkohola, uličnih okršaja i sitnih prekršaja.
Skupio se u svom uglu, trudeći se da bude neprimetan.
Osetio se kao da ne pripada tu.