Ti si me naučio

Ti si profesor i predaješ đacima
Ali kad dođeš kući, ti si tata
I pismene vežbe i crvene ocene
Zaboravljaš kada prođeš vrata

Kod kuće nema strogih predavanja
Samo ponekad, kad nešto baš zgrešim
Nikad ne vičeš, zabranjuješ i kažnjavaš
Već mi pomogneš da problem rešim

Kod kuće umesto informatike i računarstva
Predaješ građenje ličnosti i lepo ponašanje
Kod kuće nema dnevnika i ocena
(Ali se ipak ocenjuje vladanje)

Naučio si me da kažem „hvala“,
Uz „dobar dan“, „molim“ i „izvoli“
Ali i da odbrusim kad to zasluže
Svakom po zasluzi, pa kako ko voli

Naučio si me i da moram da učim
Da bih mogla svojoj deci sve da objasnim
Da bih otvorila oči za svet oko sebe
Da bih mogla lakše u životu da prolazim

Naučio si me kako da vezujem pertle
Kamenom pravim „žabice“ na Moravi
Na bicikli menjam unutrašnju gumu
I podmažem kapiju kada se zaglavi

Naučio si me da pišem pisana slova
Uradim jednačinu sa dve nepoznate
Da je porodica jedina važna u životu
Naučio si me da nema sreće bez tate

Naučio si me kako da volim
Onako usput uz ostale lekcije
Tu oblast nikad nisi predavao
Tu teoriju nikad nisi dokazivao
Svaki dan si me učio da volim
Tako što si mi ljubav pokazivao.

 

Ova pesma je pohvaljena na XXII međunarodnom takmičenju „Svetosavlje i naše doba“ (likovni, literarni i kaligrafski radovi učenika srednjih škola iz Republike Srbije i rasejanja)
Svečana akademija

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

What is 7 + 8 ?
Please leave these two fields as-is:
IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)