Ne osvrći se više,
kasno je za to,
u tebi sloboda diše
i premalo ti je tlo.
Vini se k’ nebu,
suncu i oblacima,
odatle se seti nas,
pa maši nama svima.
U svakom trenu,
sekundi, minutu,
okrećeš se od nas,
okrećeš se ka tvom putu.
Neću te zadržavati,
plakati,
ali seti me se kad-tad
zvati.
Na golubovim krilima
tvoji snovi odleću,
dalje, u daleko,
nekome možda donose sreću.
Dalje, iza svake granice,
tvoje želje su kraljice,
ostvariće ti se sve zato
što veruješ u to.
Dalje, najdalje na svetu,
po golubovom letu
znaš
da sam tu.
Pratim te i brinem se.
A u stvari, plašim se.
Da li snovi tvoji
mogu stvarni biti?
Dal’ će ti se sve to
ostvariti?
Idi dalje, vreme je.
Veruj.
I dušmanima svima
strah u kosti uteruj.
Jer ti si jak.
A to nije svak’.
Idi tamo, dalje od drugih ljudi.
Možda te ono što nađeš začudi.
Ne osvrći se,
za to je kasno.
Reći ću ti zbogom jasno.
I glasno.