(Druga nagrada na Međunarodnom konkursu za najuspeliju priču u kategoriji za srednje škole.)

Prva komponenta koja se pokrenula je sklop za audio kontrolu. Prigušeno zujanje mehaničkih „ruku“ koje me sastavljaju, gotovo nečujno mrmljanje u bradu i još tiše tapkanje prstiju po ekranu tableta. Zatim, u beskrajno malom trenutku vremena koji teži nuli, i ostale komponente se pokreću. Zvuk se povezuje sa slikom mladog crnokosog čoveka sa naočarima koji munjevito kucka nešto po ekranu tableta i sedam mehaničkih „ruku“ koje se kreću oko mene, dodajući poslednje detalje, a ta slika je istog trenutka memorisana na milimetarskom hard disku memorije od nekoliko stotina petabajta. Nastavite sa čitanjem →