Kategorija Priče

Ovaj rad je osvojio 3. mesto na konkursu „Dani ćirilice Bavanište“.   Pre devetnaest godina, dok su oboje studirali pravo u Beogradu, upoznali su se Saša i Ines. Njihova priča zvuči kao jugoslovenska verzija Romea i Julije – ona iz…

Pojam sreće je relativan i individualan. Svaki pojedinac ima sopstveni ideal sreće. Šta je nekome sreća, drugome je svakodnevnica. Ljudi odvajkada govore o sreći; neki tvrde da su je dostigli i savetuju druge kako da učine isto. Sreća je nemerljiva…

Njene ruke nose, donose, prinose. Njene ruke neguju, previjaju, vidaju. Njene ruke miluju kose usnulih ranjenika koji se noćima bore sa košmarima koji su tako blizu stvarnosti. Njene ruke su umivane krvlju vojnika prolivenom za otadžbinu i slobodu. Njene ruke…

Postoji u svakome od nas neko večno pritajeno nezadovoljstvo, osećaj nepripadanja svom okruženju. Čovek je društveno biće i zahteva društvo kome pripada i u koje se uklapa; iz istog razloga većina potiskuje to nezadovoljstvo, krijući ga čak i od sebe,…

(III nagrada na 6. Međunarodnom konkursu „Magda Simin“, kategorija kratke priče, srednjoškolci) Lako je izgubiti negde ono dete u sebi. Pojedu ga svetla velikoga grada, primamljivi poroci, ambicija koja se graniči sa opsesijom. Ili ga, jednostavno, držimo na čekanju, opterećeni…

Uspravim se, popravim kosu rukom i namestim naočare, pa samouvereno pokucam tri puta. Ovaj intervju će biti ostvarenje mog dugogodišnjeg sna, da upoznam jednog od najvećih Srba svih vremena, istaknutog naučnika i ostvarenog pronalazača. Vrata mi otvara upravo on, Mihajlo…

(Druga nagrada na Međunarodnom konkursu za najuspeliju priču u kategoriji za srednje škole.) Prva komponenta koja se pokrenula je sklop za audio kontrolu. Prigušeno zujanje mehaničkih „ruku“ koje me sastavljaju, gotovo nečujno mrmljanje u bradu i još tiše tapkanje prstiju…

Godina 1308. Istoričari i turistički vodiči moje stvaranje pripisuju slikaru Mihailu Astrapi. Istorija nema milosti prema onima koji se nisu proslavili. Tako se i kao ktitor moje crkve navodi kralj Milutin Nemanjić, a u udžbenicima nigde mesta pomenu svih tih…

Oduvek sam bio radoznao. Radoznalost me je vodila po livadama i ulicama Tršića od najranijih dana, radoznalost me je vodila i po Srbiji i Evropi. Uvek sam želeo da saznam više, da otkrijem i zabeležim za buduća pokoljenja. Želeo sam…

Poznavala sam visoku, smeđu devojku tužnih očiju. Kažu da su oči ogledalo duše, a njene su bile jedne od onih spuštenih, kučećih očiju koje večno izgledaju setno. Ono što mi se urezalo u sećanje je da je stalno ponavljala naizgled…