ti si grafit nacrtan vodootpornim markerom na klupi
ti si čaša crnog vina prosuta po beloj košulji
ti si ožiljak zadobijen gašenjem šumskog požara
ti si žig utisnut usijanim gvožđem
ti si inicijal urezan u koru najstarijeg drveta u parku
ti si Lihtenbergov ožiljak
ti si neizbrisivi dodir koji još uvek lebdi iznad kože
popila sam kafu, dve, pet jer sam se plašila da zaspim
zato sada tumaram kućom dok se potpuno ne iscrpim
ne smem da sklopim oči i ne smem da se predam snu
ne smem jer znam da kada se probudim ti nećeš biti tu
bacila sam cveće koje si mi doneo za rođendan
danima raspremala i ribala svoj mali, svetli stan
istresla sve naše prepune pepeljare kroz prozor
i satima zamišljeno zurila u isključeni televizor
dugo sam trljala palcem nevidljive otiske usana
cepala svaku izjavu ljubavi koja je bila napisana
prala svaku haljinu koju si mi nekada zgužvao
i trudila se da se rešim svega što si mi ostavio
a ja sam iza sebe ostavila dane romantike
par ukrštenica, tri upaljača i omiljene patike
znam da te podsećaju na naše dane dobre
i znam da ćeš ih već sutra baciti u đubre
govorio si da posle ljubavi ostaju gadne opekotine
govorio si da posle ljubavi ostaju samo krhotine
govorio si da posle ljubavi ostaju rasute ukosnice
nekoliko neispunjenih obećanja i slomljeno srce