Plava zvezda iz jedne pesme
simbol je lepog što se ne sme.
Da li postoji – pitanje je sad?
Ili je samo naš svet samo san?
Da li ona zaista postoji?
I da li je zaista u plavoj boji?
Da li je kao ljubav velika
ili je džepne veličine, malena?
Ima li plava zvezda sestrice?
Ako ima, to su najsjajnije zvezdice.
Da li je prava, da li je sama,
da li je obavija noćna tama?
Da li zna sve, baš sve?
Ume li ona da kaže „ne“?
Ako plava zvezda zaista postoji,
u kom uglu sveta stoji?
Da li plava zvezda ima krila?
Ma ona je sigurno neka vila.
Da li zna za plač, tugu, bes,
da li zna za požar, udes?
Dal’ ona zna za poniženje?
Znam da zna za pomirenje.
Da li se i ona plaši?
Ako da, šta je zastraši?
Kako je nastala?
Gde je odrastala?
Jel’ od šećera napravljena?
Jel’ za nešto zalepljena?
Kada se pojavljuje?
Da li se najavljuje?
Ako plava zvezda postoji,
da li nas čeka i minute broji?
Da li je nešto boli?
Pitam se da li nas voli.
Gde se nalazi?
Kako se put do nje pronalazi?
Kad joj je rođendan, kad se rodila?
Nek’ mi neko kaže kol’ko ima godina.
Da li je neko može slomiti?
Ili ona čuva nas kada smo lomljivi?
Ona nas voli, ona razume,
a i ljude da spaja ume.
Ja lepo kažem, ona je ljubav,
naša želja u snu i na javi.
A moja plava zvezda, oh,
to su oči koje mi se motaju po glavi!