Kažu da sam prokleta
Zgrešila si, kćeri Evina
Zgrešila samim svojim rođenjem
I nikad nećeš biti nevina
Dokle da pravdam ti se
Zbog te jabuke boje greha?
Dokle da za mene nema
Ni reči, ni pesme, ni smeha?
Unapred sam osuđena
Zbog tog rebra tvog
Kako onda da verujem
Da nas sve voli Bog?
Govore mi da se pokrijem
Da sam žensko da ne znaju
Da ćutim jer ne znam
A da naučim mi ne daju
Govore mi da rađam decu
Da kuvam, čistim i perem
Možda do kraja života
Nekako svoj greh sperem
Govore mi da je to samo strast
Da je ljubav mit za budale
Al’ i domaćice i žene od karijere
Oduvek su samo za ljubav znale
Govore mi da sam kriva
Čak i kada sam žrtva tvoja
Jer sam te navodno izazivala
Krivica je samo moja.
Želiš da budem savršena
Zgodna i glupa, baš kako treba
A da drugog ni ne pogledam
Dok ti zarađuješ za parče hleba
Jer za tebe sam samo komad mesa
A za druge ne smem da postojim
Treba da volim ovo tlačenje
A tebe i Boga da se bojim.
Da ćutim kada me zovu kurvom
Iako sam ceo život bila sama
Da ne smem da volim ni da želim
Jer se tako ponaša prava dama
Kažu da pokrijem noge
Kažu da treba da me je sramota
Kažu da ne smem da sanjam
Kažu da za mene nema života.