ćutimo.
koliko je sati, kažem.
pogleda na sat, pomalo žmirkajući zbog lošeg svetla.
pola deset je, kaže.
trgnem se.
već?, pitam začuđeno.
nasmeši se.
šta da ti kažem, kad smo zajedno, vreme i prostor se nekako pogube, imam utisak da smo zajedno pet minuta, a ustvari je prošlo pet sati, kažem.
crna rupa je mesto u kome su prostor i vreme beskonačno zakrivljeni, kaže.
naša ljubav je crna rupa, kažem.
kikoćemo se.
crne rupe stvaraju nove univerzume time što „krive“ zakone fizike, kažem.
to se trenutno aktivno istražuje, dodam.
za sve je kriv singularitet koji se nalazi u središtu crne rupe, objasnim.
zamisli se.
jesi li znala da su one poput svemirske policije?, kaže.
pogledam ga upitno.
crne rupe se nalaze u središtu galaksija i ograničavaju broj zvezda u tim galaksijama u kojima se nalaze, objasni.
ja mislim da ljubavi skraćuju život, šapnem.
nasmeje se.
u teoriji, sve može da postane crna rupa, kaže.
ali u praksi, znamo samo za kolaps ogromne zvezde, doda.
u teoriji, bilo ko se može zavoleti, kažem.
u praksi, izgleda da je potrebno je da se sve zvezde poklope da bismo upoznali pravu osobu, dodam.
zažmuri.
crne rupe su najbolji proizvođači energije u čitavom kosmosu, kažem.
crna rupa stvara mnogo više energije od našeg sunca, objasnim.
zamisli, u budućnosti će možda čak biti korišćene kao izvor energije za svemirske brodove, dodam.
i ljubav je najbolji pokretač, kaže.
nasmejem se.
hokingova radijacija je pojava da crne rupe takođe i izbacuju masu, kaže.
pogledam ga upitno.
crne rupe vremenom nestaju, objasni.
ćutimo.
zašto ćutimo?!