Život je bajka (Dobro, nije, ali to je otprilike isto)

Svakog jutra, tačno u šest časova i četrdeset pet minuta, princezu Isidoru bude sunčevi zraci koji joj miluju lice i cvrkut veselih ptičica. Dobro, budi je milovanje sijalice od 100 vati i cvrkut veselog alarma na njenom telefonu, ali to je otprilike isto.
Zatim, princeza Isidora ustaje, umiva se svežom vodom upravo zahvaćenom sa planinskog izvora i dugo se divi samoj sebi u malom, srebrnom ručnom ogledalu dok se opušta u velikoj, toploj kadi punoj ružinih latica. Dobro, umiva se navrat-nanos i gleda svoje namršteno, bledo lice kako joj uzvraća pogled iz velikog ogledala na zidu, uleće u kadu, tušira se rekordnom brzinom i izleće, klizajući se na svojim mokrim i sapunjavim stopalima po pločicama, ali to je otprilike isto.
Posle toga, ona oblači dugu, svilenu haljinu prošivenu zlatnim koncem, pa joj sluškinja plete komplikovanu pletenicu koju vezuje i kači tucetom sjajnih šnalica. Dobro, navlači prvo što joj padne pod ruku i jedva provlači četku kroz svoju grivu od kose koja je izuzetno neukrotiva ujutru, ali to je otprilike isto.
Kasnije, princeza uživa u gurmanskom doručku spremljenom po receptu najprestižnijeg pariskog restorana kog je spremio kraljevski kuvar, Gustav. Dobro, Isidora trpa u usta nešto što je sanjiva kraljica Majka spremila ili što je sama iskopala iz dubina frižidera i jede što brže može a da se ne zadavi, ali to je otprilike isto.
Zatim, ona obuva svoje baletske špic-patikice i seda u kočiju koja je odvozi u ekskluzivnu, prestižnu školu za princeze. Dobro, navlači ofucane patike koje nikad ne čisti, uzima ižvrljani ranac sa bedževima, stavi ga na jedno rame i odjaše na svom vernom atu, beloj capriola bicikli, do nimalo ekskluzivne, sasvim obične, javne osnovne škole „Popinski borci“, ali to je otprilike isto.
Princeza Isidora uči kaligrafiju, istoriju svog kraljevstva i mahanje velikim narodnim masama, a u slobodno vreme je od velikih, zlih zmajeva i mali, zlih veštica spašava princ u sjajnom belom oklopu. Ustvari, istina je da se Isidora u školi suočava sa ostalim princezama i prinčevima i sama se bori protiv velikih, zlih školskih predmeta i malih, zlih nastavnika. Kada princeza Isidora završi sa časovima za taj dan, seda u svoju udobnu kočiju i vraća bi se nazad u zamak. Iskreno, kada Isidora završi sa časovima za taj dan, seda na svog konja belca, odnosno biciklu, i umorno dojaše kući. Poslepodne, princeza čita knjige u bogatim povezima iz njene lične biblioteke, vežba balet sa mesje Rublanom i veze slatke čipkane maramice. U redu, lažem, Isidora mora da usisa svoj mali, ne-zamak stan, uradi domaći za sutra i tek onda može da se umota u ćebe i opusti uz čaj i knjigu. Ali dobro, sve je to otprilike isto.
Nije lako biti princeza Isidora, zar ne?
Ali ipak, na kraju dana, dok leži u svom mekanom, toplom krevetu sa baldahinom (namešta se na kauču) i sklapa oči, pomisli da život uopšte nije loš. Štaviše, život je bajka. Da, da, uopšte nije bajka, pun je problema, okrutnih čarobnjaka i veštica, zlih vukova koji samo čekaju da vam pojedu baku i divova koji žele da vas otmu i primoraju vas da se udate za njih, ali, istini za volju, tu su i prelepi prinčevi, dobrodušni patuljci, životinjice iz šume i dobre vile koje bi učinile sve da vam pomognu. Dobro, pun je pakosnih i ljubomornih ljudi, terorista, kidnapera, trgovaca organima i svih ostalih ličnosti kojima roditelji plaše decu kada ona prerastu čika-policajca i babarogu. Ali tu su prijatelji, porodica, ljubavi i svi ostali čija podrška radi poput čarobnog štapića. Na kraju, bajke uvek imaju hepi-endove, a životi? Valjda je to otprilike isto.

2 mišljenja na “Život je bajka (Dobro, nije, ali to je otprilike isto)

  1. Hahaha, više ni sama ne znam da li mi je bio cilj da nasmejem ljude ili da se izjadam što nisam princeza, a zaslužujem presto. :D

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

What is 13 + 13 ?
Please leave these two fields as-is:
IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)