Ušunjao se san u sobu,
tiho, nežno poput laste,
rekao suzama da odu,
srce moje je počelo da raste.
Budi me nešto, iz inata.
Tiho, na prstima, bez buke,
san nežno zatvara vrata.
Grle me tople, brižne ruke.
Sećam se:
uz jutarnje more smo hodali
u malom velikom gradu
na tuđoj obali.