Uspomena

Ušunjao se san u sobu,
tiho, nežno poput laste,
rekao suzama da odu,
srce moje je počelo da raste.

Budi me nešto, iz inata.
Tiho, na prstima, bez buke,
san nežno  zatvara vrata.
Grle me tople, brižne ruke.

Sećam se:
uz jutarnje more smo hodali
u malom velikom gradu
na tuđoj obali.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

What is 14 + 9 ?
Please leave these two fields as-is:
IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)