U ime moje generacije

U ime moje generacije, izvinjavam se.
Izvinjavam se što nismo ispunili vaša očekivanja, nismo napredovali, već sve više i više srljamo u propast. Naša generacija je imala sve: i tehnologiju, i mogućnosti, i podsticaj. Ali nismo izrasli u generaciju mladih heroja koja je učinila ovaj svet boljim mestom. Jednostavno smo… ispod proseka.

U ime moje generacije, izvinjavam se.
Žao mi je zbog svake popušene cigarete, zbog svakog huliganskog manijačenja na stadionu, zbog svakog ispiranja želuca u ambulanti dok medicinske sestre gledaju godinu rođenja u kartonu i odmahuju glavom. Izvinjavam se za svaku golišavu sliku na fejsbuku, za svaku drogu koju smo probali, za sve štikle od 10 centimetara na kojima su devojke nabadale i izvrtale nogu na svakih pet minuta. Sramota me je svake poruke, mejla ili statusa napisanog BEZ pravopisa i gramatike, ali SA slovima w, tj, sh i 0. Izvinjavam se za svaku nekuturnu opasku upućenu mlađima ili starijima od nas, za nepoštovanje bontona i za nedostatak opšte kulture. Stidim se poremećenih moralnih vrednosti, svakog „frajera“ koji se poigrava sa ženskim osećanjima, glumi neku facu i smatra da je iznad svih, svake „ribe“, „mačkice“, „tigrice“ i ostalih karakondžula koje žive od lajkova, smatraju da su bolje od ostalih jer su bile sa više momaka, koje su face na fejsu, a u stvarnom životu skrivaju svoj karakter i nekulturu ispod tone šminke, skupih krpica i grupice podjednako odvratnih „drugarica“ sa kojima se vole na fejsu, a uživo jedna drugoj zabijaju nož u leđa. Izvinjavam se za svaku odgledanu epizodu Džerzi šora i Kardašijanki, za svaki ultra-moderni telefon koji se koristi samo za slikanje, slanje poruka i visenje na fejsu i za svaku pesmu Karleuše, Dare, Mije i ostalih čiju kulturu i obrazovanost neću sada dovoditi u pitanje, već samo osuđujem trinaestogodišnje devojčice kojima su one uzor. Izvinjavam se za obožavanje starleta, uzdisanje za priglupim fudbalerima i ugledanje na loše idole. Izvinjavam se za svaku pogrešnu stvar koju je moja generacija uradila, iako nijednu od tih stvari nisam ja lično uradila.

U ime moje generacije, zahvaljujem se.
Zahvaljujem se prethodnim generacijama što su iza sebe ostavili toliko toga, muziku, literaturu, naučna dostignuća. Zahvaljujem se što nisu želeli da nam budu uzor, već da ih dostignemo i prestignemo. Zahvaljujem se što su nam dali mogućnosti i ostavili nama da odlučimo da li ćemo ih iskoristiti ili ne. Zahvaljujem se što, uprkos svemu, ne odustaju od nas i bodre nas da se vratimo na pravi put, kao roditelji ili nastavnici. I još se zahvaljujem što nas i dalje vole, koliko god da ih razočaravamo.

U ime moje generacije, ponosim se.
Ponosim se šačicom onih koji, uprkos tome što su brojčano nadjačani, ostaju verni sebi. Oni koji slušaju dobru muziku, čitaju knjige, sviraju neki instrument, trude se da se kulturno uzdignu. Oni koji se ne stide svog znanja, oni koji će jednog dana upisati svoje ime u svetsku istoriju. Oni kojima je suđena slava, oni koji se ne stide da zavrnu rukave i prionu na posao. Oni koji imaju snove, visoke ciljeve, prave ideale i sopstveno mišljenje. Oni koji će se jednog dana ostvariti, bilo kao glumci, pevači, pisci, političari, sportisti ili jednostavno kao dobri ljudi. Koliko god da ih je malo, ponosna sam što uopšte još uvek postoje takvi ljudi. I nadam se da sam ja jedna od njih.

 

2 mišljenja na “U ime moje generacije

  1. U retrospektivi, slažem se donekle, ali mislim da je ovaj sastav ostao kao dobar primer šta mi je prolazilo kroz glavu u trenutku pisanja i kako su se moja razmišljanja menjala kroz vreme. Kao takav mi je i dalje drag.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

What is 9 + 7 ?
Please leave these two fields as-is:
IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)