Na drvenom zidu,
u brvnari,
kuca, kuca, ne staje,
naš dobri sat stari.
Tik-tak, je’n, dva, tri,
kad god treba ja ću kucnuti,
tik-tak, je’n, dva, tri,
uz mene ništa nećeš zaboraviti.
Uspomene ma detinjstvo blede,
zaborav svoje mreže prede,
kada plovih do Amerike u kadi,
kad bombona prijatelje zavadi,
kad na stepeništu metli lomih vrat,
u uspomene vraća mene stari sat.