Nekada ti i ja bili
smo prijatelji,
sad se prijateljstvo ruši
k’o stare tvrđave temelji.

Jedna drugoj pričale smo tajne,
zajedno isprobavale haljine sjajne,
poveravale jedna drugoj ljubavne jade,
bile drugarice što se iz nevolja vade.

Pa smo zavete večnog prijateljstva
sklapale,
zajedno popravljale česme tuge što
su kapale.

Mane smo jedna drugoj
skrivale i prećutkivale,
uvek smo se dizale opet
i opet kada smo padale.

Sad se svađamo oko jedne stvari:
koja od nas onu drugu kvari.
Pa se iznova i iznova mirimo,
sve svađe na čas smirimo,
budućnost je neizvesna,
al’ pamtim vremena vesela.

(Za jednu bivšu drugaricu.)