Nino, Marko, Nikolas, Bendžamin i Petra su se igrali u dvorištu.
Uveče ih je mama pozvala da uđu u kuću. Tata je imao iznenađenje za njih! Rekao im je da će sutra ići na izlet i prenoćiti u šumi.
- Ura! - uzviknuše u jedan glas četvorica dečaka i jedna devojčica - Ali sada je vreme da moji planinari odu na spavanje. - prekinu tata veselje dečaka i devojčice - Sutra se budimo rano da bi mi pomogli da se spremimo.
O! - uzviknu Nikolas - Još nije devet!
Da! - Da! - Da! - čuše se uzvici dečaka i Petre. Tata ih strogo pogleda. U jednom trenutku se u krevetu stvoriše Nino, Marko, Nikolas i Bendžamin, a njihova noćna lampica se upali, a budilnik se navi. A i Petra se stvori u svom krevetu, uze plišanu lutku, navi se njen budilnik, a upali se i njena lampa. Tata se zadovoljno smeškao.
Ujutru tata probudi Nina ranije i šapnu mu šta da radi. Nino se nasmeši i uključi budilnik: - Zvr!!!! Zvr!!!! - zazvoni budilnik. Nikolas, Marko i Bendžamin skočiše iz kreveta i viknuše:
- Budni smo! - i staviše ispruženu ruku na čelo kao što to vojnici rade. Videli su samo Nina i tatu kako se smeju. - Hajde - reče tata - Hajde da se spremimo!
Rečeno - učinjeno. Nikolas uze šator, Marko hranu, Nino konopac, Bendžamin flašu sa vodom, a tata eksere.
- Spakovaćemo i ćebiće! - reče Marko, i dobaci ćebiće Bendžaminu koji reče - Da! - i ubaci ih u ranac u obliku Bidemena.
Odjednom se tata seti Petre. Ali, ona se već spremila i čekala. Tata je zinuo. Petra se uveliko spremila, a na leđima je imala ranac.
I zagonetno se smeškala.
- NINO! MARKO! NIKOLAS! BENDŽAMIN! - reče ona - Oči su vam iskolačene!!! A, zašto?
I bile su.
Bili su u mestu zaleđeni.
Tada Marko ubaci baterijsku lampu u ranac, ali je Bendžamin izvadi tvrdeći da je nepotrebna. Kada Bendžamin ode, Marko je ponovo ubaci u ranac.
Uto sat otkuca vreme za polazak. Krenuli su uz planinu, i posle nekog vremena Nikolas i Nino počeše da kukaju kako ih bole noge. Isidora im dobaci samo:
- Nemojte biti takve lenštine! Ali pričanjem se gubi energija!
Nikolas i Nino se samo pogledaše, a Marko reče:
- Ja sam to i pre znao.
Kada su stigli na željeno odredište, petoro dece u jedan glas uzviknuše:
- Vau! Pa ovo je božanstveno!
Pred njima se prostirala usred guste šume jedna čistina obrasla cvećem.
Dok je tata nameštao šator, Petra je sa Markom brala buket za mamu,
a Nikolas, Bendžamin i Nino su skupljali grančice za vatru oko koje će se grejati uveče. Onda Petra izvadi iz ranca žutu svilenu trakicu i dade je Marku da veže buket za mamu. Zatim ih tata pozva da svi zajedno sednu oko vatre i jedu. Kada završiše obrok, Nikolas, Bendžamin i Nino nastaviše sakupljanje grančica, a Marko i Petra im se pridružiše. Tata je sa zadovoljstvom gledao kako su njegovi mališani vredni. Kada završiše i to, poigraše se igre “Koga ćete, koga ćete?”. I tako im vreme brzo prođe. Zapališe vatru, i, odjednom, vetar jače zaduva i ugasi vatru, i još
oduva i grančice. Onda tata reče:
- Uzmite baterijsku lampu. Poneli ste je, zar ne?
Bendžamin pocrvene, ali Marko otvori ranac i izvadi baterijsku lampu. Dade je tati i samo prekorno pogleda Bendžamina, koji je sada već bio crven kao paradajz.
Te noći spavaše lepo na čistom vazduhu.
Kada su se sutradan vratili kući, mama se obradovala buketu, a Marko je rekao:
- Bendžamine, nadam se da si nešto naučio iz ovoga. Jer, znaš kako kažu: na greškama se najviše uči!