Kada se Nada igra,
ona nije sama;
uvek pozove još
mnogo dobrih drugara.

Tada dođe Nadina drugarica,
a to je Katica.
Sviđa joj se mala,
narandžasta kantica.

Pročitajte ostatak ovog unosa »

Kako zvezde nastaju,
da saznaju,
naučnici glave razbijaju,
a zvezde im se podsmevaju
i sijaju, sijaju.

Te zvezdice pravi
kovač jak i vredan,
i taj je neumoriv,
zaista radan i nije sreće žedan.

Pročitajte ostatak ovog unosa »

Šta je najbrže,
pitam se često
i u mislima
tome tražim mesto.

Dal’ je brži
Mika na bicikli
ili gepard
što mu se oko cakli?

Pročitajte ostatak ovog unosa »

Nino, Marko, Nikolas, Bendžamin i Petra su se igrali u dvorištu.
Uveče ih je mama pozvala da uđu u kuću. Tata je imao iznenađenje za njih! Rekao im je da će sutra ići na izlet i prenoćiti u šumi.
- Ura! - uzviknuše u jedan glas četvorica dečaka i jedna devojčica - Ali sada je vreme da moji planinari odu na spavanje. - prekinu tata veselje dečaka i devojčice - Sutra se budimo rano da bi mi pomogli da se spremimo.
O! - uzviknu Nikolas - Još nije devet! Pročitajte ostatak ovog unosa »

…Carev sin naiđe na jednu sobu u kojoj vidi svoju sestru gde sedi, a zmaj joj metnuo svoju glavu u krilo i spava.
Brat Miša zamahnu buzdovanom u nameri da ubije zmaja, ali ga sestra Eva spreči i reče da nije zarobljena, već ju je zmajica Nora dovela da bude dadilja malom zmajiću Viliju. Uto se Nora probudi i zareža na Mišu. Nora je bila velika, vatreno crvene boje i malo je podsećala na dinosaurusa. Eva skoči ispred nje i uzviknu:
“Nora, ne! Nemoj! To je moj brat! Ne! Neee…! Nora, dosta!” Pročitajte ostatak ovog unosa »

Pahulje su u stvari smrznuta kišnica koja se smrzava na vrlo niskim temperaturama celzijusa (primer: 0 stepeni).
Pahulje “vrlo dugo žive”. One padaju uz njihanje vetra u kolebljivom letu, kao leptiri u sunčanom danu, u igri koja oduševljava svakoga.
Kada pahulje “obuku svet u belu bundu”, dečaci i devojčice veselo vuku sanke i kliska sve do najbližeg brda, ili, sa klizaljkama uredno spakovanim u rancu na njihovim leđima do klizališta veselo skakuću po zaleđenom trotoaru punom srećnih pahulja što su učinile dobro delo i usrećile decu.
Kao što rekoh, pahulje “vrlo dugo žive”. Zamislite koliko je dug put od oblaka do krovova kuća ili malog Petrinog prćastog nosa! Pahulje “žive” sve dok ne padnu na nešto ili nekog.
Kada padne sneg, svuda se čuju brižni majčinski uzvici: “Petra, nemoj se kvasiti!” ili “Kosta, budi kući u 6h!”
Pahulje čine radost svima na svetu, a najviše deci.
Pahulje su nešto izuzetno! Eh, zar moraju da se otope u proleće! – kažem luckasto.

Stigao je maj u moj kraj.
Cvrkuću li cvrkuću ptice.
Livada za cveće je lug,
A u gradu uživa moj drug.

Sunčan je dan,
a gosn Jutar je ran.
Gospođa Sunce jače greje,
pa nigde sneg ne veje.

U maju, kratki dani su na kraju.
Školarci su veseli:
igra se lista.
A broj lasta sve više blista.

Bumbari zuje, potoci bruje
i šapuću neke tajne sjajne.
I maj, kad se dan bliži kraju,
pošalje zvezde da nam blistaju.

Moja učiteljica srećna
je žena.
Njoj su učenici Laza i
dobra Ksena.

Ponekad se ljuti,
moje srce sluti.
Svi do jednog je vole,
ona je za nas srce
ove škole!

Kada se ljuti,
ona moje srce kruti.
Kada ljutnju
čuju moje uši,
to moje srce ruši.

Ljuti, se ljuti,
pa je duša boli,
jer nas ona sve
neizmerno voli!

Voli Vas Vaša učenica Isidora!

Ana Banana se jutros probudila, a sad se već igra sa Jagodicom Jagodom i Višnjicom Višnjom! Hm,… Neko tu brblja, pitam se ko…? A, to je Višnjica! E! Ne pričaj toliko Višnjice! Malo i ove dve da progovore!
- Višnjice, Jagodice, hoćete sok?
- Ne.
- Može. - potvrđuje Jagodica.
Hm, tako je već bolje.
- Evo, Jagodice.
- Aaaaa! Napada me pčela! Ana, Višnjice, pomozite mi! Au, jadna ja!
- Imam ideju! Višnjice, donesi med! - kaže Ana Banana.
- Da, da, ali zašto? - pita Višnjica.
- Videćeš… Hvala! Pčele, je l, volite li med? - šali se Ana.
Pčele odoše sa Jagodice i krenuše na med.
- Hvala. - zahvaljuje im Jagodica.
TU SAM DA POMOGNEM! – odgovara Ana Banana!

Dobrodošli! Ovo je samo prvi probni post