Ovaj rad je napisan za XII konkurs „Cognitia libera“ za eseje iz oblasti filozofije i sociologije.

„Ne postoje opasne ideje, mišljenje je samo po sebi opasno.”
Do koje mere se slažeš sa ovim stavom?

Slažem se sa priloženim stavom u kontekstu savremenih socioloških pojava i trenutne klime kvaziliberalizma i ksenofobije. Pre svega, smatram da je oblik vladavine na globalnom nivou trenutno oligarhija, vlast najbogatijeg sloja stanovništva. U nekim državama je ta oligarhija manje, a u nekim više prikrivena, ali je neumitno njeno postojanje. A ako je, prema Aristotelu, svrha države njeno moralno vaspitanje građana, logično sledi i da se građani država sveta uče iskrivljenom moralu. Nijedan građanin ne može izbeći to učenje morala, ako je, ponovo prema Aristotelu, svaki čovek zoon politikon, biće koje gradi državu. Iskustvo nas uči da nisu svi ljudi oko nas nemoralni, te ulogu u moralnom vaspitanju građana očigledno imaju i druge društvene jedinice, poput porodice, društva u užem smislu ili medija, naročito kao posledica globalizacije koja nam omogućava interakciju sa većim brojem ljudi nego ikada ranije. Nastavite sa čitanjem →