ćutimo.

koliko je sati, kažem.
pogleda na sat, pomalo žmirkajući zbog lošeg svetla.
pola deset je, kaže.
trgnem se.
već?, pitam začuđeno.
nasmeši se.
šta da ti kažem, kad smo zajedno, vreme i prostor se nekako pogube, imam utisak da smo zajedno pet minuta, a ustvari je prošlo pet sati, kažem.
crna rupa je mesto u kome su prostor i vreme beskonačno zakrivljeni, kaže.
naša ljubav je crna rupa, kažem.
kikoćemo se. Nastavite sa čitanjem →