Belina svuda. Svuda je sneg.
Samo lutalica, pas, prođe tek.
Nebo je tamno, oblaci sivi,
nebom celim se prostrli.
Vetar zlosutno zvižduće gradom
i elegične pesme rimuje neke.
Pahulja se vijori nebom, prva, sama,
zemlji se bliži sve nadomak reke.
Pustimo dugu prijateljstva
da po nebu šara,
nek’ sve na svetu vrvi
od drugara, od drugara.
Puške zamenimo
slatkišima od čokolade,
nek’ svi na svetu
predano u službi mira rade.
I tako… posle dužeg vremena, evo mene opet na blogu. :)
Nadam se da će vam biti zanimljivo.
Pozzić,
IsKra
Proleće. Ptice
veselo pevaju.
A među nama
varnice ljubavi sevaju.
Koncentracija opada.
Opšta zaljubljenost vlada.
Svako iznat tla lebdi,
spuštao se niko ne bi.
Svet je siv,
svod se ruši na nas.
Dodo više nije živ,
a ni čovek nema spas.
Ne osvrći se više,
kasno je za to,
u tebi sloboda diše
i premalo ti je tlo.
Vini se k’ nebu,
suncu i oblacima,
odatle se seti nas,
pa maši nama svima.
U svakom trenu,
sekundi, minutu,
okrećeš se od nas,
okrećeš se ka tvom putu.
Čovek bez časti je niko i ništa.
Čovek bez časti je manji od miša.
Kad poklekneš i neko te uvredi,
okreni drugi obraz, jer tako se to radi.
Čast je kad obećanje održiš,
kad mišljenje svoje podržiš,
kad za domovinu svoju gineš,
kad se o svojoj zemlji brineš.